Ergela Ljubičevo nastala je kao privredno dobro "Morava" u prvoj polovini 19. veka, kada je knez Miloš otkupio (prema drugim izvorima oduzeo) zemljište od Turaka i na njemu sadio kukuruz, ovas i pšenicu. Kneginja Ljubica (1785-1843) bila je prva upravnica ovog imanja. Ona je veći deo vremena provodila baš u Požarevcu sa sinovima Mihajlom i Milanom, jer je Milan bio bolešljiv i trebalo ga je skloniti od gradske prašine. Zato je tražila od supruga da napravi jedan konak za nju i decu. Konak je sagrađen preko puta današnjeg ulaza u kompleks ergele. Kneginja Ljubica bila je izuzetna žena, sposobna da rukovodi tako velikim imanjem.

Knez Miloš je na imanju "Morava" osnovao ergelu sa ciljem da se u Srbiji unapredi konjarstvo od najboljih konjskih rasa. Posle njegove smrti 1860. godine, brigu o ergeli je preuzeo njegov sin Mihailo i 1886. godine ovom posedu dao ime "Ljubičevo", po svojoj majci kneginji Ljubici. U to vreme upravnik ergele bio je Aga Jefta.

Ergela je pratila stradanje Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu. Tokom Prvog svetskog rata sva grla iz ergele sa sa vojskom krenula preko Albanije i nijedno nije stiglo do Krfa. Zbog nedostatka hrane morala su da budu ubijena. Posle rata ergela je delimično obnovljena, bila je poplavljena u martu 1937. Ubrzo dolazi Drugi svetski rat, kada okupator odvodi sva grla koja vrede, a u ergeli je ostalo samo nekoliko konja. Odmah posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, ergela doživljava svoj procvat postavši, ukazom Ministarstva narodne odbrane, vojna ergela (ali samo do 1951. godine, kada zbog reorganizacije, prestaje potreba za konjima u vojsci). Potom, pošto postaje civilna organizacija, a na inicijativu turističkih radnika 1964. godine osnovana je manifestacija "Ljubičevske konjičke igre", koja traje do danas. 

Godinu dana kasnije konjičko društvo "Veljko Dugošević" poklanja ergeli 5 kobila i jednog pastuva i tu počinje njen razvoj. Tokom 20 veka ergela "Ljubičevo" prerasla je u instituciju evropskog ranga i imala je oko 500 grla. Decenijama su se tu gajila i negovala vrhunska takmičarska grla koja su dugo godina pobedjivala i bila u vrhu nekada jugoslovenskog, a danas srpskog konjičkog sporta. 
Posle raspada SFRJ ergela je dugo godina bila u izuzetno lošem stanju, čak i bez dovoljno hrane za konje, sve do 2016. godine kada ju je Turistička organizacija grada Požarevca uvrstila u svoju ponudu.Objekti su sređeni i renovirani, a radi se i na razvoju rekreativnog jahanja i konjičkog turizma. Tokom obnavljanja ergele očišćene su i divlje deponije, ne samo unutar kompleksa, već je očišćeno i celo naselje Ljubičevo.

Poslednjih nekoliko godina predstavljaju najbolji period postojanja ergele i što se tiče sporta i kao turističke destinacije. Pored ostalih usluga, Ljubičevo danas nudi i pansionsko držanje konja privatnih vlasnika, koji imaju isti tretman kao i konji u posedu ergele.

Ljubičevo